Otmica u metrou 123

Novi film Tonija Skota je adaptacija istoimenog palp krimića Džona Godija iz 1973. na kom je bio zasnovan i godinu dana mlađi film reditelja Džozefa Sardženta – ali nije i rimejk tog klasika krimi žanra. Kao i prvi film, ova verzija, za koju je scenario napisao Brajan Helgeland – scenarista Skotovog "Man on Fire" (2004) i filmova kao što su "Poverljivo iz L.A." i "Mistična reka" – je priča o drskoj, skoro suludoj otmici voza u njujorškom metrou na liniji ispod Avenije Leksington.

Sardžentov film je bio ekonomičan, dobro odglumljen triler o otmici – ali u isto vreme i zajedljiv, satiričan portret Njujorka 70-ih: metropole koja se klati na ivici bankrota i uličnog haosa, moralne pustoši van svake kontrole vlasti. Uredni vagoni bez grafita i haj-tek skrinovi u dispečerskom centru koje pak vidimo u ovom filmu daleko su od krša i nereda od pre 35 godina, kada je Volter Metou glumio istrošenog saobraćajnog policajca koji pokušava da doskoči misterioznoj bandi koju je predvodio brutalni i uglađeni Robert Šo.

Četvorica naoružanih ljudi otimaju voz Pelam 123 iz naslova – nazvan tako jer kreće sa stanice Pelam u 1:23 – i u tunelu drže zarobljen vagon ispunjen običnim njujorčanima, tražeći otkup. Grupa siledžija koju predvodi čovek koji sebe naziva Rajder tj. Putnik (Džon Travolta) daje gradskim vlastima samo jedan sat da donesu 10 miliona dolara ili će ubijati taoce jednog po jednog za svaki minut zakašnjenja.

Pošto je ucenio grad, Travoltin tetovirani sociopata ulazi u napet odnos dobro poznat iz sličnih drama o taocima i otmičarima – komunicira radiom s dispečerom Volterom Garberom (Denzel Vašington), porodičnim čovekom u puloveru i s naočarima koji je i sam pod istragom zbog nečeg što je zabrljao u gradskom saobraćajnom. Garber slučajno prima Rajderov poziv a ovom se, hirovitom kakvi već filmski negativci umeju da budu, radni čovek s druge strane slušalice toliko dopadne da odbija da razgovora (i podeli svoje duboke misli tipa "Svako od nas duguje Bogu jednu smrt") s bilo kim drugim, uključujući i policijskog pregovarača (Džon Turturo) i samog gradonačelnika (Džejms Gandolfini, poznat po TV ulozi Tonija Soprana).

Iako smo možda već dovoljno puta gledali kako Denzel Vašington glumi moralno kompromitovanog ali u suštini čestitog čoveka a Džon Travolta pušta zulufe i glumi ludaka – nije bitno: čak i kada im baš ne verujete do kraja, Vašington i Travolta su harizmatični glumci i njihovi dijalozi su veoma zabavni za gledanje. Travolta doduše koristi priliku i da odradi besraman product placement, mašući pred kamerom istim Breitling satom kog reklamira i po muškim časopisima. Takođe, veliki deo ovog trilera provodi surfujući, budući da banditima uspeva da uspostave bežičnu (Wi–Fi) Internet konekciju pod zemljom. Ne bi bilo u redu otkriti zašto Travolta provodi toliko filmskog vremena pred leptopom, pošto je reč o preokretu čije bi odavanje pokvarilo gledanje filma. Recimo samo da je u igri mnogo više od 10 miliona dolara otkupa...

preuzeto sa B 92