Deda Mraz ustvari predstavlja Coca-Cola trade mark, tačnije to je njihova marketinška kreacija. Jadna dečica širom sveta koja ga očekuju, ni ne znaju da im on, iz navodno Laponije odakle kreće, može eventualno doneti samo nekoliko flašica Coca cole.

Žao mi je što ću vam uništiti snove, ali Deda Mraza ne postoji, naime da bi svoj deci (hrišćanskoj koja ga priznaju, a koje ima oko 400 miliona) podelio poklone, morao bi da ide 1000 km po sekundi i imao bi hiljaditi deo sekunde da, izađe iz sanki, uđe kroz dimnjak, dođje do jelke i nazad, a da ne spominjemo to što bi masa poklona za svu decu nadmašila 500 hiljada tona.

Deda Mraz bi, kao rezultat akceleracije (ubrzanja) sa 0 km/h na 1.080 km/h u hiljaditi deo sekunde, bio izložen akceleracijskoj sili 17,5 hiljada puta većoj od one malog g, tj. 175.000 m/s². Deda Mraz mase 115 kg (što je vrlo malo za Deda Mraza) bio bi prikovan za kraj svojih saonica sa 1.984.906,9 kilograma sile, što bi mu trenutno smrvilo kosti i organe pretvarajući ga u kašastu ljubičasto-crvenkastu tečnost.

Žao mi je ako je suviše živopisno, ali pošto Deda Mraz ne postoji, onda ne može da bude pretvoren u kašu.

Što se tiče jelke ili novogodišnjeg drveta tu već dolazi do peripetije. Badnjak simboliše hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus i koje je pravedni Josif založio da ugreje hladnu pećinu. Varnice koje su poletele u nebo su najavile poseban događaj. Takođe, badnjak je najava Časnog krsta Hristovog. Božićno drvce.. često se smatra hrišćaniziranom paganskom tradicijom ukrašavanja i poštovanja zimzelenog drveća. Ukrašavanje božićnog drvca kao i danas počelo je najverovatnije u Nemačkoj u 18. veku, a potom se proširilo po svetu. Brojni se gradovi i zemlje zalažu za prvenstvo u kićenju božićnog drvca, ali prava domovina ovog običaja nije poznata.

Dakle pošto pod hrišćansko pagansku jelku postavite one crvene Deda Mrazove čarapice, a na stolu mu ostavite mleko i keks da se okrepi, možete bezbrižno otići na počinak, u nadi da će Coca-Cola brend da vam donese nešto.

Koliko sumorna priča oko tako divnog dana, u kome se trudimo da što skupljim i prigodnijim poklonom dokažemo „ljubav“ i da nam je stalo do nekoga. Zanimljivo je da su Amerikanci  od početka prazničnih kupovina samo preko interneta potrošili skoro i neverovatnih 15 milijardi dolara , dok njihove preko okeanske komšije 2,3 milijardi funti na „obavezne“ poklone, od kojih se trećina proda na Internetu posle praznika.

Iskreno, nemam ja ništa protiv Nove godine i Deda Mraza, ali imam protiv činjenice da tu mnogi enormno zarađuju i propagiraju ljubav i dobrotu prema bližnjima samo određenih dana. Ljudi volite i pokazujte voljenima da vam je stalo, svakog dana, ne samo za Novu godinu, ne samo za Dan zaljubljenih, ne samo određenog dana...

Volite se uvek i stalno.