I zima dolazi…pogledam oko sebe jesen već naveliko oko nas.. ogoljene grane, lišće, devojke.. A nama se još nisu vratile rode. Naravno rode su odnele sa sobom većinu vrednosti u našem društvu…

Danas sam inspiraciju za članak pronašla na lokalnoj gradskoj televiziji. Uspela je serija. Tek prva epizoda a grad bruji. Poistovetila sam većini poznanika  sa lokalnim mangupima iz kraja koji se u ponoćnim satima šetaju ulicama, verijem da su to svi uradili.. majke se prepoznale, očevi promenili kanal a klinci seli bez daha da prate.
Neki olako došli do para, vodaju ribe po klabovima. Šmrču belo, žuto, zeleno, crveno i nikako da stanu..pokvaren semafor ko bi ga znao.

I šta se dešava u gradu, ko ste devojka nema šansi da udjete u IN gradski klub jer ste zakopčani do grla, a teže ćete naći bolje mesto ako nemate frejera od 50 godina koji će da plaća šampanjac sa prskalicom da svi vide.
I blam je ako pijes sokić- zaboga pa daj nešto žešće da se opustiš. Prilaze ti..nude brda doline, vodene krevete, ali najčešće krevete..

Devojke se dele na splavarke i kluberke..mislim klaberke… i svi su nešto nafurani…ma ne smaraj poziram..nisam u tom fazonu!

Ima sve to veze sa rodama.Valjda kad se vrate na proleće doneće više opuštenosti, zaljubljenosti. Valjda će ljudima biti cilj da budu pametni, uspešni a ne viđeni, poznati i slavni. Bolje da pogledamo oko sebe...nego da naš život prepoznamo u serijama.
E da čitajte cafeljubav.com☺…zaboravila sam to da vam kažem.